На свечаној седници свих судија одржаној 27. октобра 2014. године судија Миленко Цвијовић, који је одлуком Високог савета судства изабран за судију Апелационог суда у Београду, ступио је на функцију. Судија Миленко Цвијовић је, пре ступања на функцију у овом суду, судијску функцију обављао у Вишем суду у Београду.
Променом Годишњег распореда послова за 2014. годину судија Миленко Цвијовић је распоређен у Кривично одељење и Одељење за поступање по захтевима за суђење у разумном року у Апелационом суду у Београду.
Након ступања на функцију судије Миленка Цвијовића у Апелационом суду у Београду судијску функцију обавља 83 судија (укључујући и председника суда).
Одлуком Високог савета судства судије Апелационог суда у Београду, Слађана Накић Момировић, Бисерка Живановић и Марина Говедарица, изабране су за судије Врховног касационог суда.
Одласком именованих судија Апелациони суд у Београду свој рад наставља са осамдесет двоје судија (укључујући и председника суда).
Судије Слађана Накић Момировић, Бисерка Живановић и Марина Говедарица су цео свој радни век провеле у суду.
У Апелационом суду у Београду судија Слађана Накић Момировић је била председник Грађанског одељења и председник првог већа које су чиниле и судије Марина Јакић и Невенка Ромчевић, док је судија Марина Говедарица била председник десетог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Снежана Живковић и Драгана Бољевић. Такође, именоване судије су биле и чланице редакцијског одбора Билтена овог суда.
Судија Бисерка Живановић је била, од оснивања суда, заменик председника Апелационог суда у Београду, те заменик председника Грађанског одељења за радне спорове, као и заменик руководиоца Одељења судске праксе у Грађанском одењењу за радне спорове. Такође, именована судија је била и председник другог већа Грађанског одељења за радне спорове које су чиниле и судије Радомир Кокоторивћ и Љиљана Митић Поповић.
Иако више судије Слађана Накић Момировић, Бисерка Живановић и Марина Говедарица не обављају судијску функцију у Апелационом суду у Београду, због значаја које су њихове одлуке имале за судску праксу, исте су често издвајане од стране Одељења судске праксе и објављиване на интернет страници овог суда, те допринос које су именоване судије обављањем судијске функције у овом суду дале за овај суд је немерљив.
Биографију судије Слађане Накић Момировић можете прочитати овде, биографију судије Бисерке Живановић можете прочитати овде, док биографију судије Марине Говедарице можете прочитати овде.
Пред Апелационим судом у Београду вођен је по жалби поступак по тужби Зорице Павловић против туженог Радиодифузног предузећа „Б92“, ради накнаде нематеријалне штете због повреде угледа и части. Наведени поступак вођен је по Закону о јавном информисању и по новој мрежи судова, која је ступила на снагу 1. јануара 2014. године, Апелациони суд у Београду има другостепену надлежност на територији целе Републике Србије за све спорове који настану у вези са применом наведеног закона.
Због значаја који ови спорови имају за слободу медија Одељење судске праксе овог суда редовно прати међународне стандарде и настоји да стално развија судску праксу у овој области. Ставови који је Апелациони суд заузимао у својим одлукама неретко су били навођени као пример добре праксе на округлим столовима на којима су учешће узимали различити представници средстава јавног информисања.
Управо због тога што се пред овим судом правноснажно окончава највећи број спорова који проистичу у вези са применом Закона о јавном информисању судије овог суда улажу све напоре да закон примене тако да ни једно физичко ни правно лице не буду изнад закона и да закон увек буде једнак за све. Из наведеног разлога сам и изненађен оваквом реакцијом представнице ОЕБС – а.
Уверен сам да саопштење представнице ОЕБС – а, Дуње Мијатовић, није имало за циљ да се истим укаже да Апелациони суд у својим одлукама ограничава слободу медија, али сам исто тако уверен да давање таквих саопштења од представнице једне тако важне организације као што је ОЕБС, без давања детаљнијих разлога за такав став, може имати штетне последице на судску грану власти, као део треће, независне, гране власти.
При томе напомињем да као председник Апелационог суда у Београду у потпуности подржавам коментарисање правноснажних судских одлука и сматрам да исто доприноси успостављању суда коме грађани верују и с тим у вези позивам представницу ОЕБС – а да се не само у вези са овом него и свим другим правноснажним одлукама овог суда које могу имати значај у погледу слободе јавног информисања организује округли сто на којем би узели учешће судије овог суда и сви заинтересовани представници средстава јавног информисања и цивилног друштва.
ПРЕДСЕДНИК АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
СУДИЈА
Душко Миленковић
У циљу правилног информисања јавности као лице које је дужно да снагом свог ауторитета штитим углед суда на чијем се челу налазим обраћам се на овај начин јавности поводом саопштења Фонда за хуманитарно право издатом у вези са одлуком Одељења за ратне злочине овог суда донетог у предмету познатом у јавности као „Скочић“.
Фонд за хуманитарно право у свом саопштењу наводи да су у одлуци Апелационог суда заузети „расистички ставови“. Такав начин коментарисања судских одлука, извлачењем из контекста одлуке закључака који не произлазе из саме одлуке, сматрам не само непримереним једној невладиној организацији која има за мисију, према наводима са интернет странице те Организације, да помогне пост – југословенским народима да успостави владавину права, већ и озбиљним притиском на рад Апелационог суда у Београду који је део независне, судске, гране власти. Ово тим пре јер у време издавања наведеног саопштења предмет још увек није правноснажно окончан.
С тим у вези налазим за потребно да упознам јавност са делом образложења одлуке Апелационог суда на основу којег се изводи наведени закључак, а у којем се првостепеном суду указује да је потребно да наведе јасне разлоге због чега сматра да је одузимањем накита од оштећене „Гаме“ окр. Драгана Ђекић нечовечно поступала према оштећеној учинивши на тај начин ратни злочин. Наиме, по налажењу Апелационог суда не може се само место где се догађај одиграо везати са тим да свака радња неког лица које је било присутно представља и ратни злочин, те је потребно утврдити јасне разлоге везано за „емотивну везу“ оштећене и накита како би се утврдило да су на тај начин оштећенима нанете душевне патње и извршен озбиљан насртај на њихово достојанство.
Као лице које се налази на челу суда који има другостепену надлежност на територији целе Републике Србије за кривична дела из области ратних злочина и организованог криминала у потпуности сам свестан значаја који контрола цивилног друштва има за ову институцију и настојим да са тим сектором успоставим потпуну и континуирану сарадњу у свим областима рада овог суда за који је цивилно друштво заинтересовано. Међутим, изношење ставова који немају упориште у судској одлуци, а којима се нарушава углед једне тако важне институције за све грађане ове земље, као што је Апелациони суд у Београду, је недопустиво и као лице које представља ову институцију дужан сам да реагујем и обавестим јавност са свим околностима везаним за ову одлуку. У том смислу стојим на располагању свим средствима јавног информисања за све евентуалне нејасноће у вези са издатим саопштењем.
ПРЕДСЕДНИК АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
СУДИЈА
Душко Миленковић
Судије и запослени у Апелационом суду у Београду одрекли су се својих дневница како би подржали акцију за помоћ угроженима у поплавама у Републици Србији.
На овај начин са рачуна Апелационог суда у Београду на рачун Владе РС који је отворен за помоћ угроженима у поплавама уплаћено је 915.397,оо динара.
Иако Апелациони суд у Београду није једини суд у Републици Србији који се придружио овој акцији користимо ову прилику да позовемо и друге органе да се придруже свим држављанима ове земље у овој, за живот угрожених у поплавама, немерљиво значајној акцији.
Колектив Апелационог суда у Београду жели свим грађанима Републике Србије који су угрожени у поплавама брз повратак нормалним животним условима.
Председник Апелационог суда у Београду је донео одлуку да се надлежност Основног суда у Обреновцу, који је највише погођен поплавама, за обављање послова у предметима који се по закону сматрају хитним преноси на Други основни суд у Београду. Оваква одлука је донета по прибављеном мишљењу председника Врховног касационог суда, а имајући у виду и решење Вишег јавног тужилаштва у Београду којим је Друго основно јавно тужилаштво у Београду овлашћено да поступа по свим предметима из надлежности Основног јавног тужилаштву у Обреновцу. Грађани се обавештавају да поднеске за хитне предмете Основног суда у Обреновцу могу достављати на шалтеру Другог основног суда у Београду са назнаком за „Основни суд у Обреновцу“ који се налази на адреси Београд, Улица Савсака 17а.
Први основни суд у Београду је, на основу одлуке председника Апелационог суда у Београду, надлежан за обављање послова Основног суда у Обреновцу које се односе на овере исправа и потписа, као и издавање уверења да се против физичког лица не води истрага и да није подигнута оптужница. Грађани се за све ближе информације у вези са наведеним могу обратити Првом основном суду у Београду. Ова одлука ће се примењивати све док судска зграда Основног суда у Обреновцу не буде оспособљена за рад.
КООРДИНАТОР ЗА МЕДИЈЕ
АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
Мирјана Пиљић
063/ 668 919
е-mail: [email protected]
У циљу да рад Апелационог суда у Београду учинимо што доступнијим грађанима који траже заштиту својих права пред овим судом обавештавамо јавност да је отворена посебна мејл адреса за пријем електронских поднесака и са квалификованим електронским потписом и то: [email protected]
Отварањем посебног мејла за пријем електронских поднесака грађани ће имати могућност да се на најједноставнији и најбржи начин обрате Апелационом суду у вези са свим поступцима (и кривичним и грађанским) које имају пред овим судом. Такође, грађани се на наведени начин могу обратити и Управи суда у вези са најразличитијим захтевима које имају како пред овим судом тако и пред свим судовима који потпадају под надлежност овог суда. Подсећања ради, Апелациони суд има надлежност на територији Вишег суда у Београду, Вишег суда у Ваљеву, Вишег суда у Панчеву и Вишег суда у Смедереву.
Сигурни смо да ће оваква врста комуникације са Апелационим судом посебно олакшати рад оних лица која су природом своје професије најчешће упућена на рад са судовима, као што је адвокатска професија, надлежна тужилаштва и правобранилаштва.
Иако је до сада најчешћи начин комуницирања странака и њихових пуномоћника и заступника са судовима био писменим путем уверени смо да ће електронски пут доставе, на обострану интерес свих, врло брзо заживети у потпуности у пракси и представљати редован начин комуницирања са судовима.
Овом приликом напомињемо да је ово само једна од мера које је Апелациони суд предвидео како би се на што бржи и лакши начин остварило Уставом признато право странака на правично суђење.
Одлуком Високог савета судства судије Апелационог суда у Београду, Јасминка Станојевић и Споменка Зарић, изабране су за судије Врховног касационог суда.
Одласком именованих судија Апелациони суд у Београду свој рад наставља са осамдесет судија (укључујући и председника суда).
Судије Јасминка Станојевић и Споменка Зарић су цео свој радни век провеле у суду.
У Апелационом суду у Београду судија Јасминка Станојевић је била председник првог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Драгана Маринковић и Сања Пејовић, док је Споменка Зарић била члан четвртог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Весна Обрадовић, председник већа, и Меланија Сантовац, члан већа. Сходно Годишњем распореду послова овог суда, судија Споменка Зарић је била председник већа у предметима који су јој додељени у рад као судији извесиоцу.
Такође, од оснивања Апелационог суда, 1. јануара 2010. године, судија Споменка Зарић је обављала и функцију председника Грађанског одељења овог суда, док је од 1. јануара 2012. године ту функцију обављала судија Јасминка Станојевић. Именоване судије су биле и чланице Редакцијског одбора Билтена овог суда. Поред судијске функције, именоване судије су биле ангажоване и на великом броју других активности у области правосуђа, као предавачи и учесници различитих пројеката, а такође су и аутори великог броја публикација и осталих радова.
Одлуке судија Јасминке Станојевић и Споменке Зарић су често од стране Одељења судске праксе издвајане као значајне за рад тог Одељења и објављиване на интернет страници суда, те су на овај начин именоване судије оставиле неизбрисив траг у овом суду.
Биографију судије Јасминке Станојевић можете прочитати овде, док биографију судије Споменке Зарић можете прочитати овде.
И судији Маргити Стефановић, која је судијску функцију обављала у Грађанском одељењу Апелационог суда у Београду, престала је судијска функција услед навршења радног века.
Одласком судије Маргите Стефановић Апелациони суд у Београду свој рад наставља са осамдесет двоје судија (укључујући и председника суда).
Судија Маргита Стефановић судијску функцију обавља од 1992. године, најпре као судија некадашњег Петог општинског суда у Београду, а затим и као судија Окружног суда у Београду и Апелационог суда у Београду.
У Апелационом суду у Београду судија Маргита Стефановић је била члан деветог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Весна Митровић и Милица Поповић Ђуричковић, а такође је била и председник већа у предметима који су јој додељени у рад као судији известиоцу.
Биографију судије Маргите Стефановић можете прочитати овде.
13. фебруар 2014. године
САОПШТЕЊЕ ЗА СРЕДСТВА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА ПОВОДОМ ДОНЕТЕ ОДЛУКЕ У ВЕЗИ СА ЗАХТЕВОМ ЗА ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА БРАНИЛАЦА ОКР. ИВАНА ГРКОВИЋА И ДЕЈАНА ПУЗИГАЋЕ
Апелациони суд у Београду донео је решење којим је укинуо првостепено решење Вишег суда у Београду којим је одбијен захтев бранилаца окр. Ивана Грковића и Дејана Пузигаће за понављање поступка завршеног пресудом Вишег суда у Београду од 25. јануара 2011. године, а која је преиначена пресудом Апелационог суда од 28. октобра 2011. године, и предмет упутио првостепеном суду на поновно одлучивање.
По налажењу Апелационог суда основано се жалбама бранилаца окр. Ивана Грковића и Дејана Пузигаће указује да је првостепено решење донето уз битне повреде одредаба кривичног поступка. Наиме, првостепени суд није поступио по примедбама из претходног решења овог суда у коме је дат јасан налог да је у конкретном случају потребно спровести извиђај и прибавити одређене доказе. Такође, у првостепеном решењу нису дати јасни разлози и конкретно објашњење због чега докази на које се браниоци окривљених позивају у својим захтевима за понављање поступка нису таквог квалитета да би, сами за себе или у вези са ранијим чињеницама и доказима, могли да доведу до одбијања оптужбе, ослобођења од оптужбе или до осуде по блажем кривичном закону. Наиме, у првостепеном решењу се даје оцена веродостојности одређених доказа, иако првостепени суд, с обзиром на фазу поступка у којој одлучује и предмет захтева по коме одлучује, за то није био овлашћен, али се не дају конкретни разлози због чега ти докази не могу да доведу у сумњу правилност чињеничног стања које је утврђено у поступку чије се понављање тражи.
Решењем Апелационог суда је првостепеном суду наложено да при поновном одлучивању поступи по налозима из претходних решења Апелационог суда, да спроведе све извиђајне радње и прибави доказе на које му је указано, а да након тога оцени да ли су у питању докази који су од таквог значаја да би, сами за себе или у контексту раније изведених доказа могли да доведу у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди којом је окончан поступак чије се понављање тражи, у ком случају би се дозволило понављање поступка, а да у супроном одбије захтев за понављање.
Имајући у виду да су се пре давања овог саопштења у појединим медијима већ појавиле незваничне информације о врсти и садржини одлуке донете у овом предмету, а за које се испоставило да нису тачна, те како то није први пут да се такве информације појављују у јавности пре званичног саопштења суда, овом приликом апелујемо на све медијске куће да убудуће, зарад правилног и потпуног информисања јавности, без званичне потврде из суда, не дају било какве информације у вези са судским поступцима који су у току.