Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

Архива

ПРЕД АПЕЛАЦИОНИМ СУДОМ У БЕОГРАДУ ЗА ПРВЕ ТРИ ГОДИНЕ ПОСТОЈАЊА ОВОГ СУДА РЕШЕНО УКУПНО 84151 ПРЕДМЕТА

20.02.2013.

Апелациони суд у Београду почео је са радом 1. јануара 2010. године.

Суд покрива територију на којој живи преко 2 500 000 становника и поред редовне другостепене надлежности у предметима седам виших и десет основних судова са подручја овог суда има и другостепену надлежност за територију целе Републике Србије за поступке из области организованог криминала, ратних злочина и високотехнолошког криминала. Од оснивања суд је радио са мањим бројем судија од броја предвиђеног одлуком Високог савета судства (88 судија). У току 2010. године Апелациони суд је радио са 74 судија, а у току 2011. и 2012. године са 72 судије.

 Суд је започео рад са 16546 старих предмета који су као нерешени преузети од некадашњих жалбених судова са подручја овог суда. Међу преузетим предметима било је и оних у којима је поступак по жалби трајао и по више година, те су неке жалбе преузете као нерешене још из 2005. и 2006. године. За период од 1. јануара 2010. године до 31. децембра 2012. године суд је примио и 80505 новопримљених предмета тако да је за прве три године у раду имао укупно 97051 предмет.

До 31. децембра 2012. године Апелациони суд је решио све преузете предмете од некадашњих судова, а упоредо су решавани и новопримљени предмети тако да је за три године у овом суду решен укупно 84151 предмет у свим материјама.

Од 84151 решених предмета 70802 предмета је коначно решено пред овим судом, од тога 57 предмета у којима је Апелациони суд по жалби одлучивао на одлуку првостепеног суда за кривична дела организованог криминала и 25 предмета у којима је Апелациони суд по жалби одлучивао на одлуку првостепеног суда за ратне злочине. Проценат првостепених одлука које су укинуте и враћене првостепеном суду на поновно одлучивање за три године у свим материјама је 18,09% у односу на укупна број предмета који су решавани пред овим судом.

Имајући у виду обавезу другостепеног суда да правноснажно оконча спор ако је првостепена пресуда једном већ била укинута уочена је тенденција повећања броја отворених расправа и претреса пред овим судом, те је тако пред овим судом у грађанској материји до 31. децембра 2012. године отворена расправа у 459 предмета, у грађанској материји за радне спорове у 389 предмета, а у кривичној материји претрес је отворен у 335 предмета.  Такође, утврђено је да и, поред тога, што су резултати рада, у погледу завршених предмета, из године у годину све бољи судије Апелационог суда су још увек оптерећене  како због тенденције повећања прилива предмета у свим материјама, тако и због недовољног броја судија.

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЈОШ ЈЕДНОГ ИЗУЗЕТНОГ СУДИЈЕ ТАМАРЕ УЗЕЛАЦ ЂУРОВИЋ

8.02.2013.

Услед навршења радног века, судији Тамари Узелац Ђуровић, је 2. фебруара 2013. године, престала судијска функција у Апелационом суду у Београду чиме овај суд наставља свој рад са седамдесет и троје судија (укључујући и вршиоца функције председника суда).

Судија Тамара Узелац Ђуровић је цео свој радни век, од 1973. године, провела радећи у суду. Судија је од 1977. године.

Од оснивања Апелационог суда судија Тамара Узелац Ђуровић је била председник деветог већа Грађанског одељења, чији су чланови већа биле судије Добрила Страјина и Сања Лекић. Због специфичног стила у писању одлука, који је често међу колегама карактерисан и као „књижевни“, била је један од судија чије су одлуке највише издвајане у Одељењу судске праксе и чија ће умешност у писању остати забележена и кроз интернет страницу овог суда где се налази велики број одлука које су изашле управо из већа којим је она председавала. На овај начин судија Тамара Узелац Ђуровић је оставила и неизбрисив утицај и на будуће генерације судија и судијских помоћника. 

Биографију судије Тамаре Узелац Ђуровић можете прочитати овде.

 

 
Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje