Престанком, услед навршења радног века, функције судијама Вучку Мирчићу и Омеру Хаџиомеровићу Апелациони суд наставља свој рад са седамдесет и осам судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда, а један је упућен у Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду.
Именоване судије су цео радни век провели у правосуђу, најпре као приправници, затим као судијски помоћници, а потом и судије. Судије Апелационог суда у Београду су од формирања, а пре тога судија Вучко Мирчић је од 1988. године био судија Петог општинског суда у Београду, а затим од 1994. године судија Окружног суда у Београду, док је судија Омер Хаџиомеровић био од 1987. године судија Трећег општинског суда у Београду, а затим од 2002. године судија Окружног суда у Београду.
Судија Омер Хаџиомеровић остаће упамћен и као председник Друштва судија Србије чији је члан од оснивања, а такође је у периоду од 2002. до 2004. године био и члан Високог савета правосуђа, док је судија Вучко Мирчић од 2009. године био члан Високог савета судства.
У Апелационом суду судија Вучко Мирчић је био члан трећег већа Кривичног одељења којим је председавао судија Зоран Савић, а чији је члан, такође, била и судија Весна Петровић. Такође, био је члан и првог већа Посебног одељења за организовани криминал којим је председавао судија Зоран Савић, а чији су чланови већа биле и судије Милена Рашић, Мирјана Поповић, Душко Миленковић и Татјана Вуковић. Био је и заменик председника Одељења за кривичне поступке према малолетницима, а такође одлуком председника Суда биле су му поверене и посебне обавезе из области послова Судске управе.
Судија Омер Хаџиомеровић је био председник шестог већа које су чиниле и судије мр Сретко Јанковић и Марко Јоцић. Такође, био је и члан већа Одељења за ратне злочине којим је председавао судија Растко Поповић, а чији су чланови већа биле и судије др Миодраг Мајић, Нада Хаџи Перић и Александар Вујичић.
Биографије судија Вучка Мирчића и Омера Хаџиомеровића.