Архива

Пресудом Вишег суда у Београду К 6/23 од 9. маја 2023. године окр. Милош Настић је због извршења кривичног тешка телесна повреда из члана 121 став 3 КЗ и кривичног дела лака телесна повреда из члана 122 став 2 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци. Оштећени су ради остваривања имовинско-правних захтева упућени на парницу. 

 

Окривљени Милош Настић је оглашен кривим што је дана 10. јула 2022. године у Степојевцу, оштећеног Зорана Јаковљевића тешко телесно повредио, да је услед тога доведен у опасност живот повређеног, услед чега је и наступила смрт Јаковљевића, на тај начин што је, након што је управљајући аутомобилом, Ибарском магистралом, после кратке вербалне расправе са оштећеним Јаковљевићем, који је као пешак прешао обележени пешачки прелаз са семафором који није био у функцији, скренуо, зауставио возило којим је управљао и изашао из њега и пришао оштећеном који се налазио на тротоару, испред угоститељског објекта, и након упућених речи оштећеном, са обе руке je одгурнуо оштећеног који се затетурао, а неко од грађана је ухватио окривљеног да одмакне од оштећеног, након чега је оштећени ухватио окривљеног за мајицу и поцепао је, а окривљени Настић је одгурнуо грађанина који га је држао и оштећеног ударио снажним ударцем дланом отворене десне шаке у пределу лице а од које силине ударца је оштећени задобио повреде на лицу и на задњој страни главе које су представљале тешку телесну повреду опасну по живот, те је убрзо и преминуо на лицу места, а окривљени је након што је оштећени пао сео у свој аутомобил и побегао са лица места, а Никола Гороњић је кренуо возилом да га заустави, и окривљени га је лако телесно повредио, тако што је бежећи у аутомобилу, Никола Гороњић ишао за њим и када је окривљени зауставио возило, оштећени Гороњић му је пришао и рекао да ли зна шта је урадио и да је ударио човека, окривљени му је одговорио, након чега је оштећени увукао руку кроз отвор аутомобила да би узео кључ и спречио гa да  побегне, а окривљени је то видео и док је оштећеном рука била у возилу дао је гас и кренуо, и оштећени је повукао руку али га је ударио оквир врата возила у покрету, од чега је оштећени задобио огуљотину. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 22. октобра 2024. године донео је пресуду Кж1 922/24, којом је усвајањем жалбе јавног тужиоца преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и одлуке о трошковима кривичног поступка, тако што је окривљеном Настићу опозвао условну осуду, па му узео као утврђену казна затвора у трајању од једне године и задржао као правилно утврђене казне затвора због кривичних дела за које је окривљени првостепеном пресудом оглашен кривим, па га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

 

По оцени Апелационог суда, на правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио Кривични закон када је нашао да се у радњама окр. Настића стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела тешка телесна повреда и кривичног дела лака телесна повреда, а који жалбеним наводима браниоца нису доведени у сумњу. 

 

Испитујући првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд је нашао да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Тако је од олашкавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да се ради о младом лицу, које се коректно држало током целог поступка а од отежавајућих околности је њенио његову ранију осуђиваност. Међутим, основано се жалбом јавног тужиоца указује да је првостепени суд пропустио да примени одредбе Кривичног закона којим је прописано да ће суд опозвати условну осуду ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за које је изречена казна затвора у трајању од две године или у дужем трајању, па како је у време проверавања односно 10. јула 2022. године окривљени учинио нова кривична дела, стога је Апелациони суд, усвајањем жалбе јавног тужиоца опозвао условну осуду, при чему је задржао као правилну утврђену казну за кривично дело тешка телесна повреда у трајању од 3 године и за кривично дело лака телесна повреда у трајању од 1 године, па је осудио окривљеног на јединствену казну затвора од 4 године и 6 месеци. Имајући у виду околности под којима су кривична дела извршена и степен кривице окривљеног по оцени овог Суда изреченом јединственом казном затвора у потпуности ће се остварити сврха кажњавања. Имајући у виду наведене разлоге, то су жалбени наводи браниоца окривљеног који се односе на одлуку о кривичној санкцији оцењени као неосновани. 

 

Пресудом Вишег суда у Смедереву К 1/21 од 11.  јуна 2024. године окр. Ненад Драговић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 година. 

 

Окривљени Ненад Драговић је оглашен кривим што је дана 28. августа 2020. године у Смедереву, са умишљајем лишио живота сада пок. оштећеног Александра Радосављевића при чему је његова урачунљивост била смањена до битно али не битно, на тај начин што је путничким возилом, заједно са својом пријатељицом сведоком Т.А. и С.С. који је запослен у предузећу окр. Драгојевића, дошао до кафане у којој је ушао заједно са сведоком С.С. док је са сведокиња Т.А. остала у возилу и док се окр. Драговић налазио у кафани у возило је покушао да уђе сведок М.С. који се непристојно понашао према сведоку Т.А, због чега је сведокиња прво позвала а затим и упутила поруку са свог мобилног телефона окр. Драговићу, да хитно изађе из кафане, што је он и учинио, па су сведоци С.С. и Р.Д. пришли сведоку С.М. и задали су му више удараца рукама и ногама у пределу главе и тела, након чега је Р.Д. напустио лице места  а окр. Драговић и С.С. су ушли у возило да би окр. Драговић када му је сведокиња Т.А. почела да пребацује што је власник кафане, сада пок. оштећени Радосављевић убацио М.С. у возило док се она налазила у њему, револтиран тиме отишао до кафане са С.С. када су затражили од пок.оштећеног да изађе из кафане, те када је исти то учинио, дошло је до вербалног и физичког сукоба са сада пок. оштећеним Радосављевићем који је у једном моменту донео грађевинску лопату и њоме ударио у десну страну ветробранског стакла возила у коме су се у том тренутку налазили окр. Драговић и сведоци С.С. и Т.А. након чега је окр. Драговић предњим десним делом возила ударио сада пок.оштећеног и када је исти пао подвозјем предњег дела возила, прешао је преко горњег дела оштећеног, гурајући га према напред, услед чега је оштећени задобио повреде које су квалификоване као тешке телесне повреде опасне по живот услед којих је оштећени преминуо дана 28. јуна 2020. године, при чему је окривљени био свестан да описане радње представљају кривично дело и да може наступити смрт сада пок. оштећеног, које је и наступила, па је њено наступање и хтео. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 16. октобра 2024. године донео је решење Кж1 889/24 којим је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. 

 

По налажењу Апелационог суда основано се жалбеним наводима браниоца окривљеног указује да је првостепена пресуда донета на основу битне повреде одредаба кривичног поступка будући да је изрека првостепене пресуде нејасна, противречна сама себи, противречна је датим разлозима, у пресуди постоји одсуство разлога о битним чињеницама а што је и последица погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега правилност и законитост пресуде није могла бити испитана и она је морала бити укинута. 

 

Према налажењу Апелационог суда, питање умишљаја окривљеног јесте основно спорно питање предметног кривичног поступка и на ово питање је ожалбена пресуда требало да да јасан одговор – да ли је тужилац доказао наводе оптужбе да је окр. Драговић својим возилом са директним умишљајем лишио живота сада пок. оштећеног, односно да ли је хтео да возилом удари у сада пок. оштећеног, затим пређе преко тела оштећеног и на тај начин га лиши живота или пак таква тврдња оптужбе изведеним доказима није потврђена а цитирани разлози којима се образлаже виност окривљеног јесу недовољни, штури и неаргументовани, због чега пресуда садржи одсуство разлога о битним чињеницама. Основно спорно питање, као што је речено, у предметном кривичном поступку је питање умишљаја окривљеног, а одговор на ово питање умногоме зависи и од тога да ли је оштећени сам пао на подлогу или га је окривљени својим возилом оборио на исти, што се, како је судски вештак медицинске струке у свом казивању навео, може утврдити обављањем саобраћајно-техничког вештачења, због чега је у циљу правилног и потпуног утврђења чињеничног стања, провере навода оптужбе и одбране окривљеног, те коначно и правилне примене закона ожалбена пресуда следом свега реченог морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. 

 

Пресудом Вишег суда у Панчеву К 22/23 од 19. марта 2024. године окр. Милош Стојадиновић је због извршења кривичног дела нехатно лишење живота из члана 118  КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и истовремено одредио да ће се иста извршити без електронског надзора, тако што окр. не сме напустити просторије у којима станује.

 

Окривљени Милош Стојадинов је оглашен кривим што је дана 27. јуна 2022. године у Вршцу, лишио живота из нехата свог оца – оштећеног Горана Стојадинова, тако што је у дневној соби породичне куће, у ком су њих двојица живела заједно, након повратка из ноћне смене, скинуо свој опасач из ког је извадио свој службени пиштољ у намери да га одложи у фиоку у својој соби, стиснуо дугме да испадне оквир и повукао навлаку, али је оружје нехотично уперио у оштећеног, повукао окидач и испалио један хитац, а да се претходно није уверио да се метак не налази у цеви, иако је као полицијски службеник и обучен за управљање оружјем био свестан да на тај начин може лишити живота оштећеног, олако држећи да до тога неће доћи, погодивши оштећеног и наневши му смртоносну повреду у виду прострелне ране срца, због које је убрзо преминуо. 

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Панчеву и бранилац окривљеног. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 14. октобра 2024. године донео је пресуду Кж1 578/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

 

По оцени Апелационог суда, а имајући у виду све околности критичног догађаја, чињеницу да су окривљени и покојни живели заједно, да су били блиски, да раније нису били ни у каквом сукобу, да се породица оштећеног није придружила кривичном гоњењу и није поставила имовинскоправни захтев, то је правилно првостепени суд закључио да се не може са несумњивом сигурношћу сматрати да је окривљени пристао на последицу кривичног дела, односно да се сагласио са наступањем, већ да је олако држао да неће наступити, односно олако је држао да неће наступити смрт оштећеног, с обзиром да се окривљени претходно није уверио да је метак у цеви пиштоља, његово поступање је последица несмотреног и необазривог руковања ватреним оружјем, које је у овом случају довело до трагичног догађаја, али нема доказа о томе да је окривљени извршио опаљење из пиштоља и усмртио оштећеног да је знао да је метак у цеви и да је знао да ће до смртне последице доћи. Такође, по оцени Апелационог суда у Београду, неосновани су жалбени наводиу погледу изречене кривичне санкције, будући да је правилно првостепени суд свим околностима на страни окривљеног, како олакшавајућим, тако и отежавајућим, дао адекватан значај, налазећи да се наведеном кривичном санкцијом у потпуности остварује сврха кажњавања и истовремено адекватно изражава друштвена осуде за извршено кривично дело, те остварује праведност и сразмерност између учињеног кривичног дела и тежине кривичне санкције, због чега је изречена казна довољна за остваривање опште сврхе кажњавања. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду К 849/22 од 9. априла 2024. године окр. Алекса Јанковић је због извршења у стицају кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4 и став 1 КЗ, осуђен на  јединствену казну затвора у трајању од 3 године и на новчану казну у износу од 50.000,оо динара. Према окр. Алекси Јанковићу изречена је мера безбедности одузимања предмета и то: једне аутоматске пушке, два оквира за муницију и 82 метака различитог калибра.

 

Окр. Алекса Јанковић је оглашен кривим што је 22. октобра 2022. године неовлашћено носио ватрено оружје и муницију чија набавка и ношење није дозвољена грађанима, на тај начин што је у Београду, на надвожњаку изнад ауто-пута, у путничком моторном возилу којим је управљао радник такси удружења, док је седео на задњој клупи возила иза сувозачевог седишта, у пластичном џаку који се налазио у путној торби, носио аутоматску пушку „Црвена застава“ и два оквира са укупно 59 метака и 30 метака у једном и 29 метака у другом оквиру, од којих 3 метка са панцирно запаљивим зрном, а 56 метака калибра 7,62 х 39 мм, који оквири су били у пластичној фолији, а што су прегледом фолије пронашли полицијски службеници и од окривљеног одузели уз потврду, након чега су полицијски службеници извршили претресање стана и других просторија на адреси пребивалишта окривљеног и том приликом у његовој соби пронашли на последњој полици левог дела ормана једну картонску кутију у којој се налазила једна пакла цигарета, у којој се налазило 17 метака калибра 7,65 х 17 мм, а на другој полици са десне стране ормана, иза украсне картонске кутије, 1 метак калибра 9х19 мм Пара и 1 метак за аутоматску пушку калибра 7,62 х39 мм и од окр. одузели уз потврду о привремено одузетим предметима. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 9. октобра 2024. године донео је пресуду Кж1 717/24 којом је, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног, преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о казни и окр. Алекси Јанковићу због извршења у стицају кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4 и став 1 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 3 месеца, док је у преосталом делу жалбу одбио као неосновану, а првостепену пресуду у непреиначеном делу потврдио. 

 

По оцени Апелационог суда, имајући у виду да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, првостепени суд је извео правилан закључак у погледу кривице окривљеног и правне квалификације, правилно налазећи да се у радњама окривљеног стичу објективна и субјективна обележја кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у стицају, због чега су супротни жалбени наводима којима се провстепена пресуда побија због повреде Кривичног законика оцењени као неосновани. 

 

Када је у питању одлука о кривичној санкцији Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана а њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности суд је на страни окривљеног ценио његову младост у време извршења кривичног дела, његово коректно држање пред судом, као и чињеницу да окривљени до сада није осуђиван, док отежавајућих околности није било. Међутим, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд дао мањи значај олакшавајућим околностима, посебно у одсуству отежавајућих околности због чега је Апелациони суд у Београду, дајући управо адекватан значај свим наведеним олакшавајућим околностима уз правилну примену закона, побијану пресуду преиначио у погледу одлуке о казни, па је окр. осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 3 месеца, налазећи да ће се управо овако изреченом јединственом казном затвора као и новчаном казном у износу од 50.000,оо динара у односу на окривљеног остварити сврха кажњавања. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду К 429/18 од 6. октобра 2023. године због извршења кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи (од чега  окр. Н.С. у подстрекавању), окр. Н.С. је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, а окр. Б.Д, Ђ.А, Р.А и Н.А. на казну затвора у трајању од по 1 године која ће се извршити у просторијама у којима окривљени станују без примене електронског надзора. 

 

Окр. Сами Улгаха, Драган Ћеранић и Ахмед Фијаз ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 3 КЗ (од чега окр. Драган Ћертић у покушају, а окр. Сами Улгаха и Ахмед Фијаз у подстрекавању). 

 

Оптужницом Јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Пријпољу, окр. Сами Улгахи и Драгану Ћертићу, стављено је на терет да су 29. јуна 2023. године у месту Боговођа код Лазаревца, започели извршење кривичног дела, тако што су окр. Б.А. према коме је поступак раздвојен и правноснажно окончан, и окр. Драган Ћертић су се договорили са окр. Сами Улхагом, да за његов рачун омогуће транзит већег броја лица – илегалних имиграната из Пакистана и других земаља, од Гостуна уз новчану надокнаду од 100 евра,  тако што им је окр. Улгаха одмах дао по 50 евра, па су окр. Б.А. и Ћертић одмах са својим возиллима кренули према Гостуну, где су требали да у возила приме илегалне имигранте, али када су дошли до Гостуна и када су илигални имигранти требали да седну у кола наишла је патрола граничне полиције и спречила улазак тих имиграната у ова возила, па је тако окр. Улхага подстрекао окр. Б.А. и Ћертића да за новац омогуће недозвољен транзит кроз Србију имиграната из Пакистана и других земаља али су у томе били спречени. Окр. Ахмед Фијазу стављено је на терет да је у временском периоду од 9. до 10 јула 2013. године у Гостуну и у Боговађи код Лазаревца, подстрекао окривљене да за новац омогуће недозвољени транзит кроз Србију лицима која немају документацију за прелазак државне границе, тако што се договорио са окривљенима Б.Д, Р.А, Н.А. и Ђ.А. да за његов рачун омогуће транзите већег броја лица, илегалних имиграната из Пакистана и других земаља, уз новчану надокнаду од 150 евра уз употребу њихових возила, па су се окр. Б.Д, Ђ.А, Р.А. и Н.А. дана 10.  јула 2013. године упутили са својим возилима према Гостуну где су у своја возила узели и то окривљени Б.Д. и Ђ.А. по 5 држављана Пакистана, окр. Р.А. 7 држављана Пакистана, а окр. Н.А. је у своје возило узео 2 држављанина Пакистана, 3 држављанина државе Мијанмар те су се упутили према Боговођи, али су их у селу Лучице зауставили полицијски службеници граничне полиције и открили ове имигранте. 

 

Окр. Н.С, Н.А, Р.А, Ђ.А и Б.Д. су оглашени кривима што су у периоду од 9. до 10. јула 2013. године, у Гостуну и у Боговођи код Лазаревца договорили се са окр. Н.С. да за његов рачун омогући транзит већих броја лица – илегалних имиграната из Пакистана и других земаља уз новчану надокнаду од 150 евра и употребу својих возила, тако што су окр. Б.Д, Ђ.А, Р.А. и Н.А. од Гостуна до Сабирног Центра за избеглице у Боговођи превезли имигранте, па су се окр. Б.Д, Ђ.А, Р.А. и Н.А. дана 10. јула 2013. године упутили са својим возилима према Гоступну где су у своја возила узели и то: окривљени Б.Д. и Ђ.А. по 5 држављанина Пакистана, окр. Р.А. 7 држављанина Пакистана, окр. Н.А. 2 држављанина Пакистана и 3 држављанина државе Мијанмар те су се упутили према Боговођи, али су их у селу Лучице зауставили припадници граничне полиције и открили ове мигранте па је тако Н.С. подстрекао остале окривљене да за новац омогуће недозвољени транзит кроз Србију лицима која немају документацију за прелазак државне границе. 

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окр. Драгана Ћертића и окр. Н.С, Б.Д, Р.А, Ђ.А. и Н.А.